Bebi Dol je u svom dnevniku pisala da „neke kuće sijaju kao šećer na suncu, tako im se raduješ”, s tim da nisam siguran da je radost prava reč koja bi mogla opisati stanje pred promociju zbirke, kao i vreme organizacije događaja. Verovatno bi se mogle pronaći pametnije, adekvatnije reči za isticanje unutrašnjeg osećaja onoga […]
Prva promocije pesničke zbirke pesama Ničeg mekšeg od senki Miloša Lazarevića održana je juče u punoj kafe-galeriji Polet u Beogradu. Na promociji su, pored autora, govorili recenzentkinja, Bojana Antonić, književni kritičar, Ivan Isailović, i urednik zbirke, Nikola Đurić, dok je za vođenje programa promocije bila zadužena Marija Vuksanović. Autor je promociju zatvorio posvetom kojom otpočinje
„Bez namere da se uklopi u bilo kakav aktuelni pesnički trend, Miloš Lazarević razvija svoj pesnički prostor od zakrpa različitih sećanja i suočavanja sa stvarnošću koja menja njemu poznat i drag svet. Uz povremene epizode dalekih predela, subjekata koji su, poput egzotičnih životinja, zalutali u monotoniju vremena koje se osipa, ova izuzetna zbirka ne nudi
Profesor je prvi roman koji je Šarlota Bronte završila, premda spada u poslednje koji su objavljeni. Pravljenje građe je započela 1844. ili početkom 1845. godine, po povratku sa studija iz Brisela. Poslednji se pojavio u štampi, a prethodili su mu Džejn Ejr, Širli i Vilet. Prema temama i zapletu, po mnogo čemu sličan Profesoru, Vilet
„Priroda odnosa Skerlić – Sekulić kompleksnija je od sižea koji nam mediji nude, a kulminiraće Isidorinim uverenjem da je Skerlić odgovoran za loš prijem njenog putopisa Pisma iz Norveške.“ U prvom tekstu koji je napisao za Mitopediju portala FakeNews Tragač, Miloš se bavi zamršenim odnosom književnice Isidore Sekulić i književnog kritičara Jovana Skerlića, njenog savremenika.FakeNews
Nesporazum u Moskvi je novela nastala između 1966. i 1967. godine. Trebalo je da bude objavljena u okviru zbirke Slomljena žena, ali ju je Simon zamenila pripovetkom Doba diskrecije. Nisam siguran koliko je tačan podatak da je Simon odbila da objavi novelu jer je u njoj ovekovečen odnos i brak sa Sartrom, ali to ostaje
Teško mi je da pišem o Prustu dok ne kompletiram Potragu za izgubljenim vremenom; a kad se to, Bože zdravlja, dogodi, biće mi još teže da na ovom prostoru iskažem bilo šta koherentno. Slojevitost na koju nailazite – a ona se možemo ticati različitih aspekata – zahteva naučne radove, a ne mesto na društvenim mrežama.
Saputnici su prva zbirka priča Isidore Sekulić, objavljena 1913. godine, u vreme trajanja Srpsko-bugarskog rata, zbog čega je kritika smatrala da nije izašla u pravo vreme. Čak je i Skerlić, eklatantan u svojim stavovima, izjavio da, putujući vozom, nije mogao sasvim da se posveti delu, jer su se tih dana događale različite političke, životne smutnje,
Tajanstveni gost i druge neobjavljene priče je knjiga bez osobenog literarnog kvaliteta, ali je značajna za opsesivce. Tu su rane skice i zabeleške, trome pripreme za nadolazeću potragu, iscrpna istraživanja posvećena Prustovom mondenskom životu, uticajima kojima je bio izložen, ali i potreba da se fragmentarno učini dostupnim, vidljivim i saopštivim. Marsel piše: „Osećamo da između