Tajanstveni gost i druge neobjavljene priče je knjiga bez osobenog literarnog kvaliteta, ali je značajna za opsesivce. Tu su rane skice i zabeleške, trome pripreme za nadolazeću potragu, iscrpna istraživanja posvećena Prustovom mondenskom životu, uticajima kojima je bio izložen, ali i potreba da se fragmentarno učini dostupnim, vidljivim i saopštivim. Marsel piše: „Osećamo da između neprijateljskih fragmenata naše svesti postoji neko tajno prijateljstvo i da naši rasparčani događaji tvore jedinstvenu priču.” Potraga za izgubljenim vremenom nije, ili nije samo zbir neprekidne razmene junaka, već pokušaj da se za potrebe saopštenja ličnog iskustva iznađe novi jezički aparat, i zato je ovo i priča o jeziku, nemogućnosti njegovog obeležavanja jer, kao što je Leo Špicer rekao u svojoj knjizi O stilu Marsela Prusta: čoveku se čini da njegove rečenice izviru jedne iz drugih. Zato i osećaj da taj jezik nikome ne pripada i da je mogućnost njegovog savladavanja i usavršavanja ujedno i podsticaj svima nama da se razvijemo dovoljno da možemo da razumemo, kao zoolozi po prvi put suočeni s novom vrstom, potpuno novi svet, čija je pesma nama gruba, sve dok ne podesimo uši, ne usmerimo sluh ka tom sazvučju dovoljno dugo da postane nešto drugo, neka tajna, razumevanje bez glasa.
Kritičko izdanje donosi i fusnote tako da, dok čitate priče, možete pogledati kako su izgledale u rukopisu pre redigovanja. Jedna od glavnih tema jeste promišljanje homoseksualnosti u svetlu potencijalnog i stvarnog greha, premda ono nije nigde direktno imenovano, negde jedva vidljivo i naznačeno, skoro da postaje fiksacija autora u prolasku kroz različite forme pokušavajući da razreši pitanja koja ga duboko tište. Međutim, rekao bih da je svođenje ovih priča isključivo na temu o homoseksualnosti prosto redukovanje značenjskog potencijala teksta. Na planu pripovedanja, srećemo se s obrisima velikih pitanja koja ćemo iznaći rasplinuta na stranicama Potrage; u pričama opažamo mladog pisca željnog eksperimentisanja, poigravanja formama koji, baš kao što je Kant opazio u Kritici moći suđenja „pokušava da iznađe adekvatnu formu za svoju ideju”. Zbog toga je po pitanju traganja za adekvatnom formom ova knjiga i važna, jer predstavlja mladićku oslobođenost, omaž prethodnicima, kao što je Edgar Alan Po, te zaranjanja u različite jezičke i žanrovske igrarije.
Slojevitosti Prustovog kapitalnog dela možemo prići iz različitih perspektiva: književnih, filozofskih, socioloških i drugih, a u pogovoru ove knjige pronaći ćete neka od zanimljivih dela za koja se veruje da ih je Marsel čitao i/ili bio pod njihovim uticajem. To baca svetlo na nova, moguća tumačenja ne samo ove, već i drugih knjiga Marsela Prusta što je, na kraju dana, još jedan od načina da naše razumevanje i čitalačko iskustvo budu obogaćeni.
Više o korišćenom izdanju možete saznati ovde.