Ne bih mogao da pišem o čitanju bez osvrtanja na dekor koji predstavlja organski deo procesa osamljivanja i sagovorja. Razmislivši o uslovima, razmerama i značenju čitanja, bilo je nemoguće odvojiti ga od događaja i atmosfere godina, kao što se putovanja sećamo ne po posetama muzejima, već prema klonuću ili užurbanosti kojima smo glave naslanjali na […]
U eseju Protiv Sent-Beva, Marsel Prust nas je, govoreći o kritičarskom trendu svog vremena, upozorio da poznavanje konteksta vremena i života autora ne znači biti upoznat sa stvaranjem jednog pisca, odnosno, sa njegovim tekstom. Govoriti o književnosti ne podrazumeva redukovanje na trivije iz piščevog života, a još manje objašnjavanje vremenom kom pripada i tradicijom –
Razmišljao sam kako pisati o esejima Oskara Vajlda, na koji način ih preporučiti, a istovremeno izbeći zamku ispraznog prepričavanja i navođenja. Čime se poslužiti da biste predstavili autorovu misao, odeljenu od zamršenih autobiografskih podataka i novinarske trivije? Zbirka eseja Propast laganja u prevodu Gordane Ćirjanić (izdavačka kuća Gradac K), sadrži četiri eseja: Propast laganja, Pero,
Bebi Dol je u svom dnevniku pisala da „neke kuće sijaju kao šećer na suncu, tako im se raduješ”, s tim da nisam siguran da je radost prava reč koja bi mogla opisati stanje pred promociju zbirke, kao i vreme organizacije događaja. Verovatno bi se mogle pronaći pametnije, adekvatnije reči za isticanje unutrašnjeg osećaja onoga
Profesor je prvi roman koji je Šarlota Bronte završila, premda spada u poslednje koji su objavljeni. Pravljenje građe je započela 1844. ili početkom 1845. godine, po povratku sa studija iz Brisela. Poslednji se pojavio u štampi, a prethodili su mu Džejn Ejr, Širli i Vilet. Prema temama i zapletu, po mnogo čemu sličan Profesoru, Vilet
Nesporazum u Moskvi je novela nastala između 1966. i 1967. godine. Trebalo je da bude objavljena u okviru zbirke Slomljena žena, ali ju je Simon zamenila pripovetkom Doba diskrecije. Nisam siguran koliko je tačan podatak da je Simon odbila da objavi novelu jer je u njoj ovekovečen odnos i brak sa Sartrom, ali to ostaje
Teško mi je da pišem o Prustu dok ne kompletiram Potragu za izgubljenim vremenom; a kad se to, Bože zdravlja, dogodi, biće mi još teže da na ovom prostoru iskažem bilo šta koherentno. Slojevitost na koju nailazite – a ona se možemo ticati različitih aspekata – zahteva naučne radove, a ne mesto na društvenim mrežama.
Saputnici su prva zbirka priča Isidore Sekulić, objavljena 1913. godine, u vreme trajanja Srpsko-bugarskog rata, zbog čega je kritika smatrala da nije izašla u pravo vreme. Čak je i Skerlić, eklatantan u svojim stavovima, izjavio da, putujući vozom, nije mogao sasvim da se posveti delu, jer su se tih dana događale različite političke, životne smutnje,
Tajanstveni gost i druge neobjavljene priče je knjiga bez osobenog literarnog kvaliteta, ali je značajna za opsesivce. Tu su rane skice i zabeleške, trome pripreme za nadolazeću potragu, iscrpna istraživanja posvećena Prustovom mondenskom životu, uticajima kojima je bio izložen, ali i potreba da se fragmentarno učini dostupnim, vidljivim i saopštivim. Marsel piše: „Osećamo da između