U eseju Protiv Sent-Beva, Marsel Prust nas je, govoreći o kritičarskom trendu svog vremena, upozorio da poznavanje konteksta vremena i života autora ne znači biti upoznat sa stvaranjem jednog pisca, odnosno, sa njegovim tekstom. Govoriti o književnosti ne podrazumeva redukovanje na trivije iz piščevog života, a još manje objašnjavanje vremenom kom pripada i tradicijom – […]

Razmišljao sam kako pisati o esejima Oskara Vajlda, na koji način ih preporučiti, a istovremeno izbeći zamku ispraznog prepričavanja i navođenja. Čime se poslužiti da biste predstavili autorovu misao, odeljenu od zamršenih autobiografskih podataka i novinarske trivije? Zbirka eseja Propast laganja u prevodu Gordane Ćirjanić (izdavačka kuća Gradac K), sadrži četiri eseja: Propast laganja, Pero,

Profesor je prvi roman koji je Šarlota Bronte završila, premda spada u poslednje koji su objavljeni. Pravljenje građe je započela 1844. ili početkom 1845. godine, po povratku sa studija iz Brisela. Poslednji se pojavio u štampi, a prethodili su mu Džejn Ejr, Širli i Vilet. Prema temama i zapletu, po mnogo čemu sličan Profesoru, Vilet

Nesporazum u Moskvi je novela nastala između 1966. i 1967. godine. Trebalo je da bude objavljena u okviru zbirke Slomljena žena, ali ju je Simon zamenila pripovetkom Doba diskrecije. Nisam siguran koliko je tačan podatak da je Simon odbila da objavi novelu jer je u njoj ovekovečen odnos i brak sa Sartrom, ali to ostaje

Teško mi je da pišem o Prustu dok ne kompletiram Potragu za izgubljenim vremenom; a kad se to, Bože zdravlja, dogodi, biće mi još teže da na ovom prostoru iskažem bilo šta koherentno. Slojevitost na koju nailazite – a ona se možemo ticati različitih aspekata – zahteva naučne radove, a ne mesto na društvenim mrežama.

Saputnici su prva zbirka priča Isidore Sekulić, objavljena 1913. godine, u vreme trajanja Srpsko-bugarskog rata, zbog čega je kritika smatrala da nije izašla u pravo vreme. Čak je i Skerlić, eklatantan u svojim stavovima, izjavio da, putujući vozom, nije mogao sasvim da se posveti delu, jer su se tih dana događale različite političke, životne smutnje,

Tajanstveni gost i druge neobjavljene priče je knjiga bez osobenog literarnog kvaliteta, ali je značajna za opsesivce. Tu su rane skice i zabeleške, trome pripreme za nadolazeću potragu, iscrpna istraživanja posvećena Prustovom mondenskom životu, uticajima kojima je bio izložen, ali i potreba da se  fragmentarno učini dostupnim, vidljivim i saopštivim. Marsel piše: „Osećamo da između

Kad sam završio čitanje Budenbrokovih, poželeo sam da se u životu, možda baš tada, dogodi nešto veliko i svetlo. Sve vreme, podsvesno, tokom nekoliko nedelja koliko sam čitao roman, imao sam istu želju jer je svaki zenit patricijskih porodica u ovom romanu, u Nemačkoj sredinom 19.veka, opadajući. I ta dekadencija toliko je lična, tako ravnomerno

Dan šesti Rastka Petrovića zbilja je monumentalan roman u srpskoj književnosti. Važan ne samo u istorijskom smislu, imajući u vidu da je albanska golgota u Prvom svetskom ratu više mitologizovan događaj nego potkrepljen činjenicama koje se mogu proveriti, ostaje svakako značajan u književnom i umetničkom smislu.Svi pokušaji da donesem valjan prikaz dela ostaju na samom