„Čitam kako mnogi od vas grle knjige. Ovo je zbirka zbog koje biste poželeli da zagrlite autora. Toliko opservacija, emocija i dubine je u ovim redovima. Dopada mi se što pesme nemaju naslov jer bi on samo skrenuo pažnju sa suštine, zapažanja delića, detalja koji čine mozaik našeg sveta i trenutaka uhvaćenih u vremenu.
Pisao bih ti mama
Pisma vrela od sunca
Puna oblaka i dima
Da u njima odmoriš oči ruke i prste
Da zamisliš karavane i rikše krcate smehom
Kako idu pod oblake
U pesmu šećerne repe
U zveket drvenih grivni.(odlomak pesme XXII iz zbirke Ničeg mekšeg od senki)
Ne čitam često poeziju (što ne znači da je uopšte ne čitam), ali me je ovo podsetilo na činjenicu da nam ona može mnogo toga saopštiti uprkos strogo ograničenoj formi i izazvati talase osećanja. Volela bih da pročitate Miloševu knjigu.❤️“
Tekst Aleksandre Elezović preuzet je sa Instagram naloga books_and_lilies. Celu objavu možete pogledati ovde.